Amerikanci nastavljaju i prave veliki proboj tokom pedesetih

Iako su Japanci i dr. Okuda već krajem 30-ih godina 20. veka uspevali da transplantiraju kosu, gubitak II Svetskog rata učinio je da se za to ništa ne sazna veoma dugo. Tek krajem 50-ih godina je na Zapadu ponovo svetlo nauke i medicine počelo da se baca na presađivanje kose.

Naime, zemlja pobednica u ratu, SAD, i Njujork, postali su novi centar istraživanja. Njujorški dermatolog Norman Orentreich (Orentrajh) je počeo eksperimente sa besplatnim donatorskim cepivima na ćelavim površinama kod pacijenata koji su patili od ćelavosti. I tu je došlo do temeljnog proboja. Naime, nekada se mislilo da će kosa koja je presađena na zaliske ili teme rasti isto onako kako je rasla ona koja je opala odatle, odnosno, da će biti slaba, „zbog takve kože na kojoj je“.

DONORSKA DOMINACIJA: KOPERNIKANSKI PREVRAT

Međutim, kopernikanski prevrat je napravio upravo dr. Orentreich.  On je pokazao da će dlake rasti onako kako su rasle tamo odakle su presađene: sa strane ili sa temena. Dakle, biće jake i neće opadati ni ako ih „prebacimo“ na prednji deo glave ili teme. Shvatili smo da snaga dlake ne zavisi od mesta gde je presadimo, nego od mesta odakle je presađena. Orentreich je rekao da su takvi grafovi „donorski dominantni“.

Godine 1952. je napravljena prva transplantacija kose u Njujorku, a 1959. je napisao i članak i objavio ga u naučnom časopisu Anali Njujorške akademije nauka. Ovo je bilo delo koje je decenijama bilo suština svih radova i pokušaja transplantacije kose. U njemu je prvi put bio objašnjen koncept „dominacije danora“, i to je, suštinski, bio početak svega što se danas radi na ovom polju.

Kroz nekoliko dana čitajte kako je dalje tekla istorija presađivanja kose!

Pročitajte još:

Istorija ćelavosti I deo
Veliko priznanje za AHT metod iz Teksasa